| Ђура Јакшић (1832–1878) |
| ЈЕВРОПИ |
| Теби да певам – теби, тиранко! А дух ми мори отров и гнев; Увреда твојих жаоци јетки Потпаљују ми племенит спев. Милионима народи пиште, Милион груди просипа крв – Милионима пале кућиште, Милион људи гмиже ко црв. И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: „Не може више, раја не може Сносити јарам, мучити труд! Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод. Пресуди, смерна, да л’ живот може У таквом игу несрећни род?... Изгинућемо!“... „Па изгините!“ Подсмеха твога горди је збор. „И гинућемо, гинути славно – Ил’ мачем пресећ’ Гордијев чвор! Изгинућемо – али слободни, Јер Србин неће да буде роб! Тамо далеко, на светом гробљу, Потражићемо живот ил’ гроб!“ |
